Maske padaju

Noć tamna od gustih oblaka kiše.Sudaraju se ispuštajući krike bolova ,označene kao grmljavina.
Ona  ne skida pogled sa ogledala u kome kao da vidi sve.
A vidi zaboravljeno srce na izdisaju na sada tamnim stepenicama trajanja.
Da li to izlaz vidi u tamnoj pozadini koja vodi ka gore?
Gore?!Kako se to izgovara?Kako akcentuje?
Kakvo značenje?
Zaokupila je misli traženjem smisla.
Gore ka obečavajućoj visini ili gore,od stanja u kome se nalazi?.
Zašto je sebe dovela u to stanje?
Da li želi iskreno da pretraži sve kutke u sebi i sazna gde je grešila.?
Da počne laganim ulaskom ,eto u period poslednje dve godine,kako je vreme označeno jezikom,koje baš i ne znači nešto...
Odabrala je ogledalo koje ne krivi sliku,i zagrebala po površini...

Kakav je pogled sačekao sa te strane?
Kažu da je pogled ogledalo duše!
Da li je to strah sa kojim živi već podosta vremena u tajnoj vezi pronašao put,da se u pogledu svakodnevnice prepozna?
Ili je to strah u tajnoj vezi sa tugom ,rodjenom iz razočaranja?
Kažu da kada ima neko dvadeset sedam proleća i hrabro gazi stazom dvadeset osmog,ne može da se oseća loše.
Ne veruje tom iskazu,jer sama se oseća poprilično loše.
Vreme tih prošlih proleća nosilo je i unosilo,donosilo različita saznanja,koja su oplemenjivale njeno trajanje,kada je upijala utiske putovanja,različite kulture i običaje ljudi.
Kada je pod sunčevim zracima imala snove,koje je intenzivno počela da sanja posle bliskog susreta sa kliničkom smrti.
Svideo joj s život u snovima jer doživljaje iz tog perioda samo je ponekom ,koga je smatrala važnim učesnikom u njenom životu,poneki ispričala.
Odredjene osećaje i osećanja prepune utisaka koji su je ispunili,nije nikada pričala.
Možda je razlog i to što je jedino svoje telo prihvatala i volela samo u snovima i tada nije tražila uzroke :zašto poneki pogledi ka njoj nose u sebi onu slinavost,koja u njoj izaziva gadjenje.
Zbog pojave misli da samo njeno telo neko smatra vrednim pažnje.Posebno u prethodne dve godine,kada se drznuo fotograf u dalekoj zemlji i njenu fotografiju koja je sasvim obična sa plaže,objavio u kojekakvim časopisima za muškarce.
Klonila se muškaraca skoro jednako kao i žena.Povlačila se u svoj svet.
A volela je prirodu.U njoj je sanjala najlepše snove stvarnosti.
Eto recimo za tekuće leto..
Odlazak na Kundalinijevu radionicu .Vežbe disanja u dvoje.Prepoznavanje trenutka istosti misli u istovremenom trenutku.
Jagodice prstića u baršunasto nežnom dodiru  dlanova.
Osmeh umuzganih usnica od zalogaja beze sa šlagom,ili krempite koju vole,drhtaj u ogrnutoj zvezdanoj noći predstave pod vedrim nebom.
Dodir njenog tela bez maske stida i srama.Bez bilo koje laži ,od koje su se grozili.A laž i maske idu zajedno.Dopunjuju se..

Plaši je odsustvo reči.
Dogadjalo se.Strah skriven u vetru je njuši.Pisala bi.Piše.I ono što oni sa glavom globusa,sada umnoženi ,kao klonovi,čitaju.
Neka čitaju.Ionako neovlašćeno ulaze u njene naloge i naloge svih koji su na njenoj levoj strani.,a od kada je upozorena osamnaestog avgusta..
Pričao joj je onaj koga je srela u onom proleću,zalutalih lavirinta zimskog kašlja,u koga se zaljubila,i nije ostala u tom predsoblju ljubavi,već je zašla duboko,duboko i zavolela ga kroz reč.
Govorio je najčešće da je u pogrešnog...
Reč kojoj on poodavno ne veruje,jer nije naišao na taj plod budućeg zbog loše dobijenog semena predjašnjeg,koje se nije primilo korenom sadašnjim.
Već je poput bršljana obmotalo njeno biće.Otrovna biljka!
Polako ,ona se ne budi iz sna pred ogledalom.Samo oseća vetar onaj koji treba da donese vest..pisano..
Silazi niže i razvaja misli sklapajući ih u dva sna.
San stvarnosti i san u snu.I pobrka prelaze jednog u drugi i ostaje u snu,pred ogledalom koje ispisuje njenu unutrašnjost...
Bez krika.
Drhtavica,kao posle tuširanja toplom pa hladnom vodom..
Tri medveda kuvaju kašu.Pristiglog namernika ,sa mora ili pre mora?...svladao je san na njihovoj postelji.
Oko njega počeo je ples Maje ,Kristine,profesorke..
Ljiljan miriše..
Najmladji medved sa ogromnom glavom ,muzicira..Skreće pažnju na sebe.Želi ulogu,da se dokaže..
Košmarni san se nastavlja..
Ni dobovanje kristalnih kapi aprilske kiše u Beogradu,kada se viče i dovikuje ljubav stihom i glasom čeznuća..ne potire ga...
Unosi ga u njeno biće.Svesno ili nesvesno?Sa željom da i ona postane jedna od njih ili da je sačuva od otimača snova?
Čemu koraci duž Baba Višnjine ulice?
Čije crvene gaćice na tufne treba da zaviore?
Zelennoke znane neznanke?..
Kome treba osveta?
Kakva je to reč u značenju?
Gde se sreću prugaste podivljale mačke koje love predjašnje noći?
Kome je potrebniji dah za vratom?
Ko može da obljubljuje a ko da bude obljubljen?
Da li su sve koprive sveta okružile prostor njegovih koraka?
A ona je svoja stopala znala da smesti samo u njegove cipele..
Tako je očekivala uvek brže pronalaženje njega..
Verovala mu je da zna put do trnovite maline sutrašnjice,u kojoj je želeo da se sretnu..Želela je ona neprestalno..
Na belom trgu njegovog postojanja ostali su tragovi dvogodišnjeg pisanja po njemu..koga?
Sa Yahoo,ili FB,Hot Maila  ili Outlook a?
Na G mailu,pisao je reči sa njom..Da li naručene?
Da li naučene,rečene prethodnicama ili istovremnim ,jer njega mesto ne drži..
Ili su reči njoj bile reči njega,u trenutku kojim je disao..
Kao hranjenje ptice..i zalogaj slatkog od smokava,kao...ne neće ga citirati..
To je udubljeno urezom u njeno biće..
Sa njom je pisao skoro sedamnaest meseci njenog oporavka i lečenja..
Da li je moguće da su to bile predstave za manji broj gledaoca?
Lica sa maskama...
U trenutku,jedan tren istosti dva unesrećena blizanca,dve maske,oslonjene jedna o drugu...

Scena se pretvara u gubilište.
Javna pogubljenja takođe su predstava  i gledaoce okupljaju u ne manjem broju.Čekanje do sledećeg kruga..Do tada potoci bistre vode reči i muzike,pod zlatnozrakom nove topline.Niti se učvršćuju mornarskim čvorom...Kao mesto spasenja...Pa oprez u malom razmaku..Ona se vraća..Želi i ne želi..Borba u njemu,brižnost ili podela nove uloge?

Sladokusci u njihovom bolu zavijaju svoje duše.
Piše trenutak prepoznavanja o kome ne želi više da ćuti.
Njen bol u njegovoj patnji pomešanosti zariva nož u njeno biće..
Protok do svesti njenog uma otežan..Magla postaje gušća..Sumnja sada kao nepoznato stanje pre nagriza mesta uboda..

Osećaj prevare u njemu ,zbog izdaje njenog tela ,oslobdja ga.Briše jedini trag medju njima,o postojanju..
Ništavilo..iluzija..praznina..
Nalik opisu kao družina presretača,otimača privatnosti i kroz to otimača duša,oslobadja sebe..
Pod maskom ,novopodeljenih karata kruga..
Konačni razdragan osmeh..Nema iskorišćenih..
Sve je razumljivo..lice bez poznatog identiteta sa svim podacima  o...i muzika ,divna muzika ruskih glasova..pod kojom padaju maske,
u razgolićenim dušama,koje jedna drugoj žele istinsku sreću i uspeh..
Njen pogled pun ljubavi,koja ne treba,na vrhu vidi nove maske kako se njišu nad nebom,pod kojim  treba da hoda..

Maske ljudi.Ljudi maske stvarnosti.
Odraz njihov u ogledalu interneta.
A zapravo nema nikakvih "ludaka sa interneta" i "seksualnih manijaka sa mreže" i "izopačenosti iz sajberprostora". To nisu nikakvi tajanstveni mutanti. 
Korisnici mreže smo - vi i ja! pomisli Ona!. Svi ti autori jezivih slika s leševima, unakaženim ljudima i pornića s vanzemaljcima idu na posao, sreću se s nama u prevozu i sede za susednim stolom u kafiću.
Anonimnost opušta do nepristojnosti. Naučila je!Upravo to je katalizator koji omogućava da izadju na površinu svi zli dusi koji se do tog trenutka kriju u najmračnijim delovima svesti...Posebno kod onog sa glavom globusa,i njom Majom sa korbačem kojim ...Tako padaju maske i iz tame onog hodnika sa početka priče,magla obavija još neke bitne frgmente njenog trenutka.Penje se laganim korakom ka gore,onom gore čiji smisao rečenog iskaza traži do potpunog pada maski..Noćni vetar šapuće:nikad za ništa nikom..nepostojanje...Grč,bol u glavi,srce dubinski krvari,a konobar je rekao:Bez krvi,molim!