kao otkinut list,
samo tišina
i zrak i ti,
on je zarobljen
u velikoj krletki sunca
koju si nosio kroz ulice,
ovaj je dan uhvaćen
u mrežu tvog lica,
i ne može se izvući,
ne može se otkotrljati
poput lopte
natrag do mojih nogu
On je ptica
koja ne diše,
koja se ne čuje.
Ovaj sam dan izgubila
i ja se više ne sjećam
njegova okusa,
ti si
njegove obline,
sasvim očistio,
ispraznio, prozračio,
taj dan zbog toga (postao)lagan,
poletio je poput balona
nekamo izvan mene
da bi postao oblak ili kap kiše,
taj dan,
potpuno se osamostalio
i ostavio je za sobom
samo tebe. - Irena Vrkljan
