Iznenadna,a skoro svakodnevna pojava ludačkog,razdirućeg bola u glavi.Nigde se ništa na snimcima ne otkriva.Ponovo neobičnost u rekcijama njenog bića.Iznenada,u trenucima najsvetlijih raspoloženja,nepredvidivo,samo zaseče prvo,a onda muči..Naučila je da u delićima sekundi pre potpunog slamanja,zamrači sve.Sklupča se u obliku fetusa,umirenog disanja sa jakim otkucajima srca..
Tada je bez misli..Samo je bol..
Pred Svitanje,probudila se potpuno mokra,lomna,pomalo uzdrhtala..Sigurniji pokreti i bistrina pogleda vratila se posle tuširanja hladnom -toplom,pa mlakom vodom,naizmenično..
Drhtaji su zaustavljeni..Misli su počele da se nižu u prisećanju delova sna..
Boje,boje su se posle dužeg vremena pojavile prve,šarene,da bi ostala purpurna i pozadina plavetne..iz pozadine zvonak glas..Misli da ludi..Glas odjekuje njenom glavom,baš kao kada ga je čula,nekad..Uzdrhti..
Pomerila je položaj tela da ga bolje čuje..
U položaju iščekivanja pojave..
"Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama, to je i smisao ove igre u kojoj se uspostavlja naš odnos. Pomalo sam nadmoćan, jer vidim da se ne brani, ali osećam da nije slučajno stala na moj put: nešto će se desiti među nama.... Čini mi se da to znamo i ona i ja, tražimo se i čekamo... I uvek sve odgađamo, kao u strahu od rešenja...Rekao sam strah ne postoji,da bih je utešio.. Ovako je mogućnost, cvetanje, prostranstvo želje..Sloboda... Sve je tu moguće, sve je pred nama."..
Govorio je naglas kao da se preslišava,pomislila je..
A onda je videla..Reči su bile upućene u razgovoru sa drugom osobom, ne sa njom..A da li o njoj?
Sama se pitanja nameću..To ona ne može da kontroliše..
Ona zna jedino da prepozna prostore nade,kao odmerenu milost,koja iznenada zna da čvrsne,baš kao što joj iznenada od letos taj bol u glavi stiže.U tim nepovezanim prostorima nade ,pojavi se sistem čuda ,jedinstvenost u postojanju,razarajući puteve praznine,koji je očekuju,a ona ne želi da iskorači....
Povoljna situacija u razvoju..gde gnezda ptica ostaju netaknuta,mada je vidljiva koncentracija lešinara ,koji kruže..
Izbegnut pakao,zbog poštovane Tišine ,koja je donela mir...pred olujama koje su se uskovitlale od strašnih lepeta krila i krivih kljunova tih lešinara,smeštenih na njihovim odvratnim glavama,da jače i snažnije kidaju..da bol traje duže..
A onda ,šćućureni na grani golubovi u jatu..različitih izgleda i boja..predosećajući nalet novog vetra ,oglasili su se predvodjeni snažnim a nežnim gugutanjem jednog ,medju tim mnoštvom..Tada se pojavio zrak sunca ,koji je ispratio njegov let gukanjem..
