Pogled na sat govorio je da je prespavala petnaest sati .Kako tako dugo?Opet su nešto izlili iz epruveta njihovog znanja.
Pokušava da se seti trenutka ulaska u san.Bezuspešno.Za sada.
A morala je da se seti..Ako se ne seti neće znati ko je bdio umesto nje,nad njegovom srećom.Da li je uspeo da otkloni tugu i uznemirenost,skupljenu u krajevima njegovih očiju ,iz dana pre.
A onda iznenada setila se,to jako lupanje njenog srca ,nije bio strah.Bio je to dodir njenog lica.
Pod zatvorenim kapcima osetila je blizinu.
Zna da je prošaputala:-Da li si stvaran?Da,jesam .Ćuti,prestani da tražiš lek u rečima.!
Sa naporom kapci su se podigli.Videla je svoje ispružene ruke u trenutku kada je Zora sa odlaskom sna podizala zidove jutra.
Odnela ga.Gde?Možda dublje u njene snove..
Lagano je prešla rukom preko lica,da utisne dodir srca njegove jagodice,koju je nosio za nju, pokazujući put novog dana radjanog Svitanjem.
A njeno budjenje je zaplakalo za snom,i njegovim imenom na usni.Zbog probudjene brižnosti u razbarušenoj kosi boje kestena koja je ostavila miris užurbanosti sa puta napora.
