Uskrsla iz njenog sna ,obavijena svetlošću tajne sa aurom pojačanih boja,u novoj dimenziji postojanja,pustinjska ruža.
Od zaostalog zrna ,sačuvanog u pustinjskom beskraju peskovitih prostranstava,kada su i poslednje kapi vode isparile,iza zidina minerala gipsa i barita kristalizacijom,iznikao je prekrasni cvet .
Uvek drugačiji ne samo u oku već i srcu .
Ponekad ,kao rosa slankast,od suzice,ponekad kao užarenik pustinjskog peska,ponekad plavkast od zaostalih kapljica čaja,a najčešće kristalno beo od sedefastih misli.
Sve boje u jednoj jedinoj ruži poklonu trenutka ,sada.
