Šta je probudilo?
Iznenada hladan vazduh,donesen sa mora koji udara o brda i kao bumerang se vraća hladniji.Ima takav utisak,jer pomalo drhti.Navlači pokrivač koji je morala da traži jer su joj noge očigledno bile nemirne,a on na podu!
Ili je probudio gromki,zvonak smeh..
Zašto se tako jako nasmejao?Šta je to ona rekla?...
Priziva sebe iz sna,njega u njenom snu..
Jedino mesto gde su uvek zajedno,gde se sreću..od prvih dana..
Da..seća se da mu je rekla da veruje da jedino on može da je izleči,jer poznaje sve u njoj..i sve njemu njeno pripada,i onda je nabrajala:srce i jetra,oba bubrega,mozak i sve iluzije..i on se zato nasmejao..i smejao se sve glasnije što je ona više pokušavala da ga ubedi da to jeste tako ...i onda njene reči,koje jesu:
"Ti jesi ja. I Ja ne postoji ako nije Ti. ..Oduvek Te volim. Samo to i umem.".
A ustvari eho tog zvonkog smeha, iz srca je odzvanjao u njoj..
Osmeh na njenom licu,jer je pomislila da je konačno našla prave reči da mu kaže...
Blesava je,pa njemu ne treba reći,on zna,on je oseća..I od te misli svemiri narastaju kao mehurići i ponovo nestaju u moru uzročnosti...Njeno stanje...Uvek kao prepreka...A tako su srečni na ovom slivu,nad kojim Ptice lete..
