Ukus tragova njihovih utisnutih imena koja se čitaju u tihim danima,kada su ona i jedini smisao.
Pitanja i žudnje , sva od slova sa mirisom vremena, nizana na njima znanoj poljani,kao lahor i orkan,koji raznosi boje i mirise,zbog ravnoteže na tasu životne vage.
Slepljeno vreme,kao prstići od šećerne vune,spoji se,pretopi i nestane.I pojavi se uzdah i miris i ukus španske višnje na njenoj usni,dobijen za drvenim stolom u proleću ,koje nema zaborav,u boji mirisa koji traje.
