Da li zbog meseca koji se na kratko pojavio,kada su ga prekrili tamni,nedobronamerni oblaci.
Ili je zbog te promene vremena ,a pre par dana se sunčala u kupaćem kostimu,ili je ta cela promena kulture,i ostanak i u danima vikenada,na ovom mestu...
Oduvek joj je loše išlo mirenje sa stvarnošću.
Kao dobro poznati sanjar vremena,na trenutke se prepuštala,pa je tako i intenzitet ,prvobitnog stanja slabio...
Prigušena svetlost,njeni laktovi oslonjeni na pola butine.
Dlanovi puni njene brade i obraza.
Oči,ah oči,na trenutak zatvorene,kada duge trepuše zagolicaju,pa širom otvorene nalik pogledu iznenadjenja,pa onda poluzatvorene,kada i mali stidljivi osmeh zatreperi ,i vlažna usna ugrize ime u dozivu...
Posmatrala je ugašeni monitor pred njom i bljesak bele hartije sa leve strane,po kojoj se prigušena svetlost zaigravala,na momenat obasjavajući olovku koja se pokretala,valjuškala pri pomeranju njenog tela u ponekom dubokom udisaju.
Hoće li prstići zaigrati sa olovkom ispisujući sve one reči inspirativnog nadahnuća dobijenog od obojenih susreta letom ptica,ponad obojenog neba,do visokih vrhova,nad kojima jezde jata Vranolikih mudraca,koji srebrne tajne otresaju sa krila,iz kojih niče iz onog nestvorenog korena,visoko drvo,sa koga će se uzbrati pravi plodovi saznanja,posebnog ukusa.?!
Zvuk pesme ponekog zastalog zrikavca koji je ugasio pitanje u njoj,raširio se prostorom.
To su trenuci noći kada zaboravlja da je u sterilnom svetu Božanstva zdravlja...
Zatvori oči,utone u san,otisnuvši se plavom pučinom u zagrljaj mornara..
