Mali,tihi trenuci

Mozak mi je lutao. Mislila sam na sledeće: mislila sam kako svakog dana svako od nas iskusi nekoliko kratkih momenata koji imaju malo više rezonance nego drugi momenti – slušamo reč koja udara u mozgu – ili možda imamo malo iskustvo koje nas vuče iz nas, premda samo nakratko – delimo osmehe,one iz kurtoazije uz klimanje glavom, recimo, ili nam stranac pruža komad hleba da nahranimo galebove u laguni; sitna deca započinju sa nama konverzaciju o "Snežnoj kraljici"a mi bi na Festivalu da odgledamo "Princa žabu" ili doživljavamo epizodu kao onu koju sam ja imala sa negodovanjem,zbog ispračaja stare godine!
A da smo prikupili te male trenutke u beležnicu i pogledali ih posle nekoliko meseci, videli bismo određene trendove kako se izdvajaju iz naše kolekcije – javljali bi se određeni glasovi koji pokušavaju da govore kroz nas. Shvatili bismo da smo imali sasvim drugačiji život, onaj za koji čak nismo ni znali da se odvija unutar nas. A možda je taj drugi život važniji od onoga koji držimo za stvarni – taj iz-dana-u-dan svet nameštaja, buke i metala. 
Tako da su možda ti mali tihi trenuci istinski događaji koji stvaraju priču u našem životu.Nalik snovima iz kojih se nerado izlazi!