Stella polaris izmedju nje i noći crne,prave,opipava svoj put za more hladno.U lažnom vremenu,punom lažnih ljudi,kao ptica uzidana u mozak i zid,koja nikad nije upoznala vid,baš kako je Miljkovićev stih opisao,ona koja je sluh našla u prostorima šumnim,nije slutila da je tu morala da spozna ono začeto pre tog trenutka,
Počelo je da se dešava ono i očekivano a u želji neočekivano.Nekako , neželjeno se uvek desi.
Da li je ovo kraj priče ili je kraj bio na početku?
Njeno rano osećanje nemoći pred stvarnošću sada je upotpunjeno...nemogućnošću govora...
Zaustavljanje glasova u njenoj neprekidnoj danonoćnoj borbi ,unutar njenih želja i mogućnosti,jecaja ranjive duše..samo su spazmom zaustavile vibracije glanih žica i ona je zanemela.
Iznenada,kao što se sve u njoj dogadjalo odvek.Tu se ne poznaju još uvek,uzrok i posledica.Taj naizgled mali rat u njoj počeo je da pokazuje prve gubitke.
Mnoštvo njenih misli zapisano u dvadesetak svezaka,mnoštvo misli na papirićima na stranicama knjiga ,podvučenih delova ,koji su se utiskivali u njeno biće,a kojima je okružena.Mnoštvo crteža,nje ne crtača,samoobdarene talentom i željom da ne rečeno ili ne vidjeno,prenese,ostavi trag,kao u strahu da neki momenat ne prepusti zaboravu...
Tragam po njenoj intimi u pokušaju igre istine,da nadjem trenutak,početka tih strahova koji su je potpuno izolovali...
Oni su počeli davno,još kada je bila dete...
Uvek se izdvajala..Najradije se igrala sama,okružena igračkama koje je po uzoru na posedovane,sama pravila..Dok nije naučila da piše,svoja osećanja je iskazivala napravljenim predmetom ili neveštom rukom nacrtanim crtežom..Malo je govorila..Najbliži su to pripisivali njenoj tihoj prirodi..Izbegavala je velike gužve čak i u njihovom stanu..Uvek kuća puna prijatelja i poznanika..Oni pokreti po dečijoj glavi ili obrazu dovodili su je u stanja stisnutih usnica i pesnica..Ima puno crteža na kojima se plazi..zato što nije smela to da pokaže..
Nepoznati otpor još uvek,ne razjašnjen do kraja.
.Jeste bila čudesno lepa ali na malobrojnim fotografijama ima ili puno istačkanih ili kružno isctanih flomasterima znakova..Kada je bila starija na jednom mestu je zapisala,da ne podnosi ljude koji na ljudima i deci vide samo fizičku lepotu..
Iako su joj i sestre i ostali članovi porodice veoma lepi,nije primećivela takve znakove divljenja kao prema njoj..Ustvari najmladja,i sićušne gradje skretala je nehotice pažnju prisutnih..Smatrala je da su nepravedne pohvale njene ličnosti jer je obožavala svoje starije,posebno svoju bliznakinju...
Odrastanjem,koje nije želela da prihvati,zato je do skora njen dan bio na rolerima ,skejtu i biciklu,želela je da pokaže da je još uvek dete..Dete,koje je u nekom trenutku zrele mladosti doživelo i prvo ,pravo razočaranje,naravno povezano sa oblikom ljubavi,koji je za nju bio prolaznost u poistovećivanju sa drugima,pokušaj izmeštanja sebe iz snova u stvarnost..
Sudarom saznanja da je i tu bitan uticaj njene spoljašnosti a ne onoga što je u sebi imala,vratio je dublje u one snove,kada je plakala zavlačeći se medju stranice knjiga,ili ulazeći u glumu aktera nekog filma..
I period kada je poželela da se ponaša kao dečaci,u želji da bude neprimećena na način koji nije volela..
Vid ankcioznosti,koju su kasno ustanovili..neželjeno..dovodi do momenta sasvim drugačijeg otkrivanja nje u njoj..Susret sa osećanjem ljubavi,o kojoj je maštala..
Dok Night wind tumara ove noći.ostavljajući za sobom potopljene ananase na dnu mora ispalih iz neke barke,čija jedra kapetan Dalabu13,nije uspeo da zaustavi ,dotle je bezbrižni igrač Alaba ciljao ka golovima gde su se njene sestre razvile u svojevrsne golmane i razotkrivale različite puteve po Yahoo,Hot mailu,FB i ostalim postajama neta.Zavolela je i konje...
Dotle u pustinji njenog srca ostaje neispijen onaj lekoviti čaj,koji je jedino čarolijom tajnatajna,mogao da ublaži njenu žedj,u nekadašnjoj tajni čaja .Tako se bar dogadjalo u nekim predjašnjim trenucima...
To ostaje ne remećeno..Mir u drugačijem svetu od pričanog, treba da ostane postojan..Preokreti su sada samo u njoj..otkazivanjem jedne po jedne funkcije..
Čudesno pomešane misli,čak i jedna za drugom ,isprepletana sa dobijenim podukama,kao ona od trenutka sretanja,kao pomoć da razume,već tada uveliko postojanje stanja njene svesti,na granici sna i stvarnosti.
Naučena je da "beg od stvarnosti jeste povratak detinjstvu,kada misli putuju,pa dok ptica poleti,da dečak u krošnji drveta odmotava misao..."Ali živeti u mašti je tanka nit,koja deli stvarno od nestvarnog.Kada se traži u sebi.Zato treba da postoji sklad da se snovima ne izgubi put ka stvarnosti.Pravo umeće života."
Jedan od razloga njene neraskidive vezanosti.Trenutak kada je ušla u krug,u kome je nalazila poverenje,podršku i ohrabrenje za pokret.To osećanje postalo je tajna,koju je duboko pohranila u sebi.isto kao i rečeno joj da je ona vreme a ona je razumela da je on koren energije.Od tada jače i čvršće sanja i istovremeno stvarnost sve više doživljava kao gorčinu.
Podzemne,razarajuće vode stvarnosti donose joj saznanja neuspelih pokušaja susreta.
Ne razume da nije bio trenutak,da skretničar nije dozvolio sejaču zvezda,zbog njegovih promena raspoloženja ili dobijenih naredjenja,u kom pravcu igra treba da se odvija.S druge strane ,nedovršen oporavak njene bolesti,njoj punoj ožiljaka,od onih strela veštih strelaca,koje obmanjuju,izdaju,povredjuju,otvaraju vrata tugama da kao u lepoti pre,sada nalazi čudo u čudjenju,zašto neželjeno potire samo sebe.
Kao iznenadne kišne kapi i prasak na nebu,u deliću sekunde donesu i promenu melodije kretanja sila,u kome različitim stepenom vibracije prolaznosti prepoznaje melodiju značenja,kao beskompromisna nepotrebnost,koja je poslužila ...
Bar da je kao ona mala ptica,negovana i mačka i vrana i ljudi...a ona je ustvari oduvek bila bez šanse za dalje....Ništa i mrak...Igra noći pomešanosti..Svetluca...
