Smestili su je na stranu sveta kojoj pogled obuhvata samo beskrajnu plavet pučine.
Bol sa kojom se pojavila samo je označila veću pustoš u njoj.
Pod teretom vidjenog u tom odsustvu,u samovolji odluke,otišla je u onaj san ,koji ne želi da pamti.Zato taj i ne piše i ne govori njima.
Nevoljno ruka je iscrtala ruke...Ruke..Njena spona..
San prošle noći narastao u potrebi nakon bola,u umoru predjene daljine pun je bio mirisa i širokih bulevara..
Pokušaj kontrole sna ostao je samo pokušaj!
Trudila se snom da ga ne dozove,iako su pucketale i varničile one mrvice tišine,koja je divljala!
Znala je da nikada više njegov pogled ne sme da uhvati njen teret iz daljine,iz sećanja.
Boli je saznanje nemoći u pojašnjenju,da svakodnevno na momenat uspeva da umakne onim putem,i iz nekog ugla vidi ga,i tada samo tada u skrivenom kutku duše,istrči na uglu njene usnice osmeh,jer zna da je na mestu gde pripada!
Možda je to ponese onaj vetar o kome je pričao da će šumoreći , šaputati da tragovi i reči,znaci i susret nisu potrebni,da bi znala....
Sa džepovima punim izgladnelih čežnji vidjeno skriva, tamo,gde samo ona zna put ulaska u odaje lavirinta nezaborava!
Tamo je duboko skrivena hemija one goruće crvene boje,treperava,smotana a nasmejana,iskričava...
Sa glavom medju dlanovima od teških misli i bolova,uspeva da zadrži ruke,da na onom poznatom mestu budnih snova ,ne ostave trag znakom.
Al' ponekad onaj zvuk nadjača i Gu gu guuu zajeca prostorom.njene pustoši teretne glave.
