kao zavesa a boje razlivale u letu ritma.Tako je kist u njenoj ruci zabeležio trenutak izmedju igre grana na vetru,svetlo-tamne noći.
Dan koji je prošao samo je zveckao u prolazu ritmom napuštenosti.Bila je radosna...Zaboravila je neveseli dan.
Prepustila se silini samonikle nežnosti .
Tako je On doneo proleće i postavio ga izmedju njih.
Kao Radosnicu koja se zadržala na pijedestalu njihovih susreta.
Kao njegova otkrića novih galaksija
za njihova putovanja.Pod kišom meteora,pod sjajem zvezda repatica koje su na njih spuštale zvezdanu prašinu.
Milujući vetar natopljen toplinom njegovog daha za njeno disanje.Magija....Puf...Paf...
Zagrljaj...Pesma slavuja...i jedna drugačija noć po kojoj zvezde trepere ali sa oblikom prvih vesnika proleća.
Osluškujući eho umilnog glasa,izrečeno utisnuto duboko odvelo je u san...
