Razliveno...

Šapuće nežne reči koje ih oboje opijaju.Govori joj prelepe reči koje je omamljuju.Čvrsto vezani žudnjom u požudi.Rastegnuti izmedju očiju i stopala i vrhova raširenih ruku.Mednim usnama klize im ukusi.Pred očima razlivene boje tananih nežnosti.U snovima noći isti nedosanjan san,nastavlja da sanja po danu..I san u san prelazi,na stopu od stvarnosti...
Bez priče sa Mesecom, a u plesu sa zvezdama...I nema nedostajanja...I ima nedostajanja..
Žar noćnih ptica rasplamsa se u svitanju..
Zagrljajem Zore i Svitanja uz tihu muziku Jutra....
Njene oči ispunjene njegovim likom...dok ga posmatra u budjenju Vatre...On kaže:"Ko je objasnio Plamen?"..
Ona kaže:Plamen si Ti...
Sa očima boje badema sa usnama na kojima spava uvek njen poljubac..
I načini joj stazu ka srcu gde žive oboje voljeni..
Medju dlanovima ,nežno i lagano iznedre maleni zagrljaj..
On na njenoj liniji života,Ona na njegovoj...
Čuva je..Bdi nad njom..Čuva ga ..bdi nad njim..Bljesak darovane ljubavi obasja dan..Razlije se duga  u otkucajima pod košuljom za dvoje..