Cvetovi otvoreni noću.Mislima.Samo tako je mogla do jutra.
I sigurna je da je od njega naučila da i ona bude poput Vestalke.
Ta čuvana vatra greje najlepše
Kada se neko uplaši.ona je sigurnost,ohrabrenje...
Tako su lepo padale po njoj sve te darovane latice..a žar je razvijao onaj topli plamen...
Latice su bile i kapi potekle niz njene obraze u jednom trenutku..Miris ih je osušio donet vetrom.
Vetar se ranim jutrom utišao.Ona se smirila.
Pre no što je ušla u tu salu,osetila je njegov nemir,
koji nije odmah prepoznao..
Zato je duboko udahnula,i mislima mu poslala poruku da može podići svet.
Melodični glas koji voli,donet Ružom vetrova odveeo je u polusan.
Muzika je bila sasvim tiha.
Reči niz nežne usne slivene stigle su kada se probudila.
Očima ljubavi,kao miris njihovog pogleda.
Stisnuta ruka upila je dlan koji je držao.
Nemir je odneo vetar u kljunu kormorana,koji je ponirao u mutne dubine.
Rečni galeb nosio je želje primljene od ovog morskog.
Strukovi visibaba povijeni od vetra.Ljubičice one prve,
stidljivo su izronile glavice.
Miluje im latice pogledom
Zna da će one cvastima oivičiti stazu kojom se kreću.Zajedno...
Poruke nežne,reči blage..Zagrljaji..
Dišu i udišu predvečerje vetrova pomešanih mirisa ...
Želje u ostvarenju..Ogrnute ljubavlju..
