Da li reč trag označava samo ostatak onog što je bilo,postojalo?Ili....Kako ih ne razume?!
Kako oni ne razumeju njenu uznemirenost...
Može li drugačije da se saopštava?..
Kakvi su to trenuci od kojih je satkan život?
Zar je stvarnost kao plastelin za manipulaciju?!
Kao likovni globus u dosluhu sa vremenom,tako je istražuju...
Ljudi u belim i zelenim mantilima,sa maskama..
Ne, ne čuvaju oni nju sa maskom.Čuvaju sebe od nje.
Umetnici znanosti njihovog zanatstva.Ili življenja?
Ako nekome slučajno odlože korak ka stepenicama do neba?
Alegorija!Bliska simbolu i paraboli.Tako je zapamtila.
Zbog smisla koji ne leži u pojavnosti,već u značenju iznad njega..
Da li je ona gubitnik ili oni?Od života.
Kako to izgleda pod lupom.
Oh...samo je sustižu reči,dok na terasi tišina sanja.
A ona prinosi ruku srcu.pod prstima joj tragovi zvezdane prašine,koja veje,sjaj i lepotu,
primljenu iz daljine,koju voli,jer njegovi koraci odzvanjaju u ritmu srca,njihove košulje za dvoje...
On će ..da on će..jer on je..da on je,krišku svoga neba poslao da ona osmehom diše..
