Svetlost kojom je obasja ispuni je melodijom zvučnosti, izrečene ili napisane reči.
Muzika noći,koja odmiče ka ljubičastom susretu izmedju svitanja i noći...
Vreme u bezvremenu..
Nežnost umilne reči,zvonko useljava njen sluh.
Zbog prirode njegovih reči,rasporedjenih samo njemu svojstvenim načinom,kojim dodaje tempo.
Ritmom se obojeno stopi,sasvim prirodno i lako u istost poezije njihovih srca.
Uzajamno dejstvo dve pojave u dva tela,koja dišu isto.Vibracije iste frekvencije horizontom ..
Zvezdana prašina rasuta prostorom izmedju..Novi vetar na dva kopna...
