Zaslepljuje.Ne razdvaja.Samo se teže diše.Toplinom koja se širi.Udisajima nežnosti.U dalekoj stvarnosti.Ruke drže vrpcu...
Dah..Isto...I bezizbroj kapi,nalik ovoj kiši.More raste...
Širi se..Daje mi noć za one posete..Lepotom odisaja.
Kretnje na horizontu..Meko od uzajamne ljubavi...Mirisi koji pojačavaju žedj...Žedj koja se ne napaja..
Jača,smelija..Aure nam isijavaju u lepoti...Glas u šapatu podrhtava...Odjekuje njegov zvonki rušeći daljine...
Spontanost,jednostavnost,lepota istosti...Iza spuštenih kapaka naslućeni dodiri..Baršunasto nežni klize...Uvezana vrpca ruku...
Na usnicama zraci sunca izlivaju med..klizi do dodira...
Ušuškani u meko..pogledom izmedju trepavica...Spušta se noć!
